Piše: M. Dražilović (www.zov.rs)

LOVOKRAĐA je u Srbiji poslednjih godina smanjena, pogotovo u odnosu na ratni i poratni period, ali je i dalje ima. Nju je, praktično, nemoguće potpuno suzbiti i iskoreniti, ali treba je svesti na najmanji mogući nivo. Jedna od prepreka za to je loše procesuiranje i blaga kaznena politika za nezakonit lov.
- U proteklih deset godina ni jedan lovokradica nije osuđen na zatvosku kaznu, iako je za ovo (ne)delo Krivičnim zakonikom Republike Srbije predviđena i takva kaznena mera - ističe Vladislav Mladenović, pravnik u Stručnoj službi Lovačkog saveza Srbije. - Sve se, uglavnom, završava malim novčanim kaznama, uslovnim osudama i opomenama. Krivolovcima se, čak, u najvećem broju slučajeva, ne oduzimaju ni sredstva koja su koristili u lovokrađi, dok se u krivičnom postupku i ne odlučuje o odštetnom zahtevu, iako za to postoje uslovi i visina štete koja je naneta lovištima i udruženjima je utvrđena propisom...

NEČUJNE ZAMKE
Prema rečima Mladenovića, krivolov se može podeliti u dve kategorije. Prvi, i manje opsaniji je onaj za lične potrebe, odnosno kada pojedinac to radi za “kućnu upotrebu”. Drugi, koji pričinjava mnogo više štete, je takozvani komercijalni krivolov, gde se izlovljena divljač koristi za prodaju, pre svega ugostiteljima.
Na meti lovokradica najčešće su srneća divljač i zec, dok su ostale vrste manje “na nišanu”. U poslednje vreme, poseban problem je način na koji se nezakonito lovi. Sada se uglavnom koriste zamke, jer su one nečujne i teže se otkrivaju.
- Kontrola krivolova najefikasnija je u Vojvodini, zato što su naseljena mesta grupisana, pa je lovokrađu lakše držati na oku - naglašava Mladenović. - Nezakonitog lova manje je nego u drugim oblastima i na teritoriji ispod Zapadne Morave, kao i u rejonima Niša i Aleksinca, a razlog je manja brojnost i nedostatak divljači. Da bi se efikasno i pravovremeno sprečila lovokrađa, neophodna je i jača saradnja sa policijom. Bolji kontakti i brža reakcija na pozive lovočuvara, svakako bi doprineli da se krivolov smanji, međutim to nije dovoljno samo po sebi ako se ne budu primenjivale strože kaznene mere za počinioce.

RENDŽERSKA SLUŽBA
Mladenović smatra da bi razdvajanje lovočuvarskih službi od udruženja bilo dobro rešenje. Taj recept je već oproban u Italiji, Španiji i Francuskoj, i dao je odlične rezultate. Poznato je i da većina krivolovaca za ovu nezakonitu rabotu ima logističku podršku, a kod nas nisu retki ni primeri da su lovočuvari u isto vreme i lovnici, predsednici lovačkih udruženja, pa čak i predsednici opština.
- Država bi morala da ima aktivniju ulogu u organizovanju lovočuvarskih službi - ističe Mladenović. - Postoji ideja da se uključivanjem države u ovaj posao formira rendžerska služba, što bi u znatnoj meri rešilo problem nezakonitog lova, a od toga bi svi imali korist. Jer, ovako, pored materijalne štete, smanjuje se i reprodukcija divljači, a to bi u budućnosti imalo nesagledive posledice.

ZATVOR
Članom 276. Krivičnog zakona Republike Srbije propisane su kazne za lovokrađu. Svakom ko lovi divljač u vreme lovostaja ili na području gde je to zabranjeno, propisana je novčana kazna ili zatvor u trajanju do šest meseci. Godinu dana iza rešetaka zaprećeno je onome ko lovi na tuđem lovištu, kada ubije, rani ili divljač uhvati živu. Ako se to odnosi na visoku divljač, počinilac može biti kažnjen zatvorom do dve godine ili novčano. Do tri godine zatvora predviđene su, ovom odredbom, za sve koji love divljač čiji je lov zabranjen ili to čine bez posebne dozvole za određenu vrstu, kao i onima koji to rade na način ili sredstvima kojima se ona masovno uništava.

preuzeto sa sajta: www.zov.rs