"SRNDAC" KRUSCIC

Baner

Linkovi

Lovački savez Srbije
Zvanična prezentacija Lovačkog saveza Srbije
M.Z. Kruščić
Zvanična prezentacija Mesne zajednice Kruščić
Srbija šume
Internet sajt Srbija šuma
Skladište
Udruzenje gradjana "Skladište"
Baner
Prvi karabin PDF Štampa El. pošta
Oružje i oprema - Oruzje
Napisao Igor O.   
četvrtak, 11 februar 2010 18:02

  napisao: V.Mijailovic (www.ribolovci.com)

Došao je i taj trenutak. Pošto smo se oprobali u lovu na sitnu divljač i došli do zaključka da nam je lov ušao u krv i da bez njega više ne možemo, odlučujemo se za sledeći korak u lovačkoj karijeri – lov na krupnu divljač. Po važećem (i budućem) Zakonu o lovstvu Republike Srbije,puškom sa neolučenim cevima i municijom sa jedinačnim zrnima od krupne divljači dozvoljen je isključivo odstrel crne, to jest divlje svinje. I ako je ovaj metod efikasan i proveren u lovu čak i na kapitalne primerke divljeg vepra, pravo oružje za lov krupne divljači, a samim tim i divlje svinje je puška sa olučenim cevima ili popularno karabin...

Karabin

Koju akciju odabrati za prvi karabin? Da li se odlučiti za jednometnu prelamaču, obrtnočepni ili poluautomatski karabin ili možda za kombinaciju ili driling? Koji kalibar izabrati u moru dostupnih, čak i na našem relativno malom i materijalno izgladnelom tržištu? Ovaj tekst će probati da ukratko da odgovor na ova pitanja.

Prvo o čemu ogromna većina domaćih lovaca mora da i te kako vodi računa je cena. Ekonomske (ne)prilike su uglavnom vodeći faktor kada se radi o nabavci karabina. Na žalost, naša država ovde uopšte ne pomaže, već sa visokim administrativnim taksama i raznim dažbinama koje nameće, kako licu koje podnosi zahtev tako i uvoznicima i trgovcima oružjem i municijom, u velikome ograničava i onako malu kupovnu moć. Ovaj momenat je bitan, jer neke od pušaka koje su inače dokazane širom evropskih lovišta, kao što su razni karabini sa direktnom akcijom ala Blaser ili prelamače dvokuglare a pogotovo drilinzi, zbog cene koja dostiže čak i višegodišnja prosečna domaća primanja, ostaju nedostižan san većine.

Uzimajući u obzir navedene činjenice, većina domaćih lovaca kada razmišlja o karabinu misli na, inače vrlo dobar, karabin koji proizvodi Zastava – popularni M70 za kalibre koji zahtevaju standardnu ili magnum akciju ili M85 za kalibre koji se mogu „spakovati“ u tzv. mini – mauzer. Istorijat i dizajn ovog karabina je verovatno poznat većini čitaoca i vuče korene od legendarnog Mauzera 98. Sistem je veoma pouzdan, sa neprevaziđenom ekstrakcijom i ultra pouzdanim repetiranjem. Teški karabini na Mauzer magnum akciji su i dalje ubedljivo najzastupljeniji tip repetirki kod profesionalnih lovaca na afričkom kontinentu gde svaki zastoj na oružju prilikom juriša divljači ka lovcu uglavnom završava tragično.

I ako na prvi pogled obrtno čepni karabin predstavlja idealno rešenje, on takođe ima i jednu manu koja je naročito izražena u jednom od najomiljenijih lovova kod nas – pogon i prigon divlje svinje. Nemogućnost brzog repetiranja stavlja ovo oružje u drugi plan u odnosu na poluautomatske karabine, dvokuglare, drilinge pa čak i na karabine sa direktnom ili polužnom akcijom (karabini sa polužnom akcijom su ipak specifičnost američkog kontinenta; ako se kod nas slučajno i naleti na neki polovan primerak level-action karabina, on je uglavnom dostupan u kalibru .30-30 koji nije idealan za lov divljih svinja, pogotovo krupnih primeraka).

Neko od iskusnijih kolega se može zapitati zbog čega je akcenat stavljen na divlju svinju? Postoji više razloga. Mišljenje autora je da prvi karabin treba da bude univerzalan, to jest da pokriva svu divljač dostupnu za lov na našim terenima. U ogromnoj većini slučajeva radiće se o lovu na divlje svinje i srneću divljač, tako da oružje treba da obavezno pokriva ove dve vrste. Ukratko, karabin koji zadovoljava kriterijume lova na divlju svinju biće adekvatan i za lov srneće divljači, dok obrnuto uglavnom nije slučaj.

Ovo treba da je solidna, radna puška, koja neće biti preterano mažena i pažena u lovu (što nikako ne znači da posle lova i povratka kući tu pažnju i ne dobije!), već će omogućiti lovcu da ima poverenja u nju i da koncentraciju usmeri na sam lov i divljač, a ne oružje. Pogotovo treba insistirati na praktičnosti i robustnosti dizajna, tako da čak i ako finansije dozvoljavaju, ne bih preporučio luksuznu pušku sa finom i skupocenom završnom obradom kao prvi i univerzalni karabin.

Ako autor mora da se izjasni oko tipa akcije na kojoj bi prvi karabin trebalo da bude baziran, pogotovo ako se planira grupni lov na divlje svinje, dao bih prednost modernom poluautomatu, recimo karabinu Browning BAR. Ako je budžet nategnut (ovo je na žalost u većini slučajeva istina), onda sasvim solidan i tradicionalan izbor predstavlja obrtnočepni karabin kragujevačke Zastave. Naravno, postoje i druge varijante (kao kombinovane puške, drilinzi ili dvokuglare) ali mišljenje je autora da ove dve akcije i konkretne puške, svaka u svom cenovnom razredu, trenutno predstavljaju najbolji odnos cena/kvalitet/dostupnost/upotrebljivost na domaćem tržištu.

Kalibar

Ovde već dolazimo na veoma klizav teren. Zašto? Jednostavno, postoji više izbora i svi predstavljaju solidan izbor. Svedoci smo da se najžučnije rasprave upravo vode na ovu temu, to jest oko izbora kalibra. U kom kalibru treba da bude naša univerzalna puška olučenih cevi?

Hajde da dalje suzimo izbor. Poći ćemo od pretpostavke da će se prvi karabin koristiti za lov divlje svinje (pogonom, prigonom i dočekom) kao i srndaća (dočekom i pretragom terena). Ako pogledamo zakonsku regulativu, videćemo da je minimalno dozvoljen kalibar za lov odrasle divlje svinje 7mm a minimalna težina zrna 9 grama ili 139 grejna. Za srneću divljač to je pak 5,6mm i 3,5 grama ili 54 grejna.

Može se lako zaključiti da zastavin popularni mini mauzer (M85) sa izborom kalibara koji su dostupni - otpada. Ostaje nam M70 u sledećim kalibrima: 270 Win, 7x57, 7x64, .308 Win, .30-06, 8x57JS i 9,3x62. Bilo koji od ovih kalibara bi bio solidan izbor za našu univerzalnu pušku. Ako bih se pitao da preporučim kalibar u M70 za univerzalni prvi kalibar izbor bi bio sledeći: za lovca 7x64, 8x57JS ili .30-06 (sa prednošću .30-06 kada se dozvoli samostalno punjenje i lovac/lovkinja odluči da samostalno puni municiju – izbor zrna za .30-06 je neverovatan!) a za lovkinju ili sve ostale osetljive na trzaj 7x57. Balistika ovih kalibara je sasvim dovoljna za odstrel srneće i crne divljači na daljinama na kojima se na ovu divljač u Srbiji uglavnom puca.

Ne bih preporučio magnum kalibre za prvi i jedini karabin iz više razloga. Apsolutno su nepotrebni u lovu na srneću divljač i skoro nepotrebni u lovu na divlje svinje (eventualno korisni za gađanje kapitalnih veprova na velikim udaljenostima, što je stvarno retka lovačka situacija kod nas). Takođe, magnumi očigledno imaju  jak trzaj i pucanj koji nikako ne idu uz naslov ovog teksta jer se predpostavlja neiskustvo novopečenih vlasnika prvog karabina i posledično razvijanje straha od pucnja kao i anticipacije opaljenja. Ovo bih naznačio kao kritično, jer je plasiranje pogotka ubedljivo najbitniji faktor u „ubojitosti“ kalibra. Na drugo mesto posle veštine strelca dolazi konstrukcija zrna pa tek onda energija i prečnik. Mnogi se impresioniraju energijom i smatraju energiju kalibra kao najbolji pokazatelj ubojitosti a onda često u praksi budu iznenađeni lošim učinkom. Visokooktanski kalibri zahtevaju skupa zrna sa kontrolisanom ekspanzijom da bi se pri velikim brzinama izbeglo raspadanje zrna i posledična loša penetracija koja je kod crne divljači zbog sastava tkiva (debele naslage sala i tvrda koža) kritična. Drugo, većina magnuma zahteva cevi minimalne dužine 600mm, optimalno 650mm da bi se realizovale balističke prednosti  – apsurdne su cevi od 510mm u magnum kalibrima jer se, pored ogromnog praska koji se povećava sa skraćivanjem cevi i značajnog gubitka na brzini, ne dobija ništa (osim teoretskog poboljšanja preciznosti usled smanjene vibracije kratke cevi kao i očiglednog smanjenja gabarita oružja). Takve „kreacije“ postoje, a nude se jer postoji potražnja – kupci žele što kraće cevi i što lakše puške dok je magnum magična reč koja ih prodaje. Magnumi imaju svoje mesto ali ne u prvom, univerzalnom karabinu i pogotovo ne u „kratežu“.

Što se tiče našeg drugog izbora, Browning BAR-a, izbor se svodi na ono što prodavac ima na lageru (moguće je kod uvoznika naručiti specifičan model ali se ova procedura ne preporučuje – često se takva porudžbina izjalovi a nabavna dozvola istekne). Browning BAR je uvek dostupan u kalibru .30-06 a veoma često i u 9,3x62. Oba ova kalibra su izuzetno popularna u ovoj pušci i za razliku od magnuma jako dobro podnose skraćenje cevi, čija dužina kod BAR-a sa dural glavom u modelu za evropsko tržište iznosi 510mm. Za namensku pušku i za predanog lovca/lovkinju ( na divlje svinje kalibar 9,3x62 u BAR-u je idealan – verovatno ne postoji bolja kombinacija (ne računam dvokuglare i drilinge sa duplom kuglom u 9,3x74 – ovde je jedini problem mali broj lovaca i lovkinja koje ovo sebi mogu i priuštiti). Autor teksta bi međutim, za prvi karabin uvek izabrao neki univerzalan, srednji kalibar - .30-06 u ovom slučaju.

Optika

Optički nišan je postao nezaobilazan rekvizit na lovačkom karabinu do te mere da se na najvećem svetskom tržištu, američkom, karabini već duže vreme uglavnom isporučuju bez mehaničkih nišana. Kvalitetna optika je oduvek bila skupa, što se do dan danas nije promenilo – cene vrhunskih modela neretko prelaze i 2.000€ što ih naravno čini nedostupnim za ogromnu većinu domaće lovačke populacije! Razlog tome je jednostavan – potrebno je mnogo ručnog rada čija je cena na Zapadu paprena. Na sreću, zadnjih godina došlo je do prodora na polju industrijske obrade sočiva, to jest kompjuterizacije čitavog procesa, tako da se kvalitetna optika može naći i u srednjem cenovnom razredu. Modeli Leupold-a i Buschnell-a (Elite serija) prednjače na ovom polju i još su povoljnija kupovina ako se direktno naručuju iz USA.

Koje kriterijume treba da zadovolji optički nišan za prvi karabin? Osim očiglednog kvaliteta i povoljnog odnosa cena/kvalitet, postoje i neki specifični zahtevi. Opseg uvećanja treba da omogući gađanje divlje svinje u trku kao i precizno gađanje sitnijih primeraka srneće divljači na većim daljinama. Sa uvećanjima ne treba preterivati jer sve preko 10x zahteva ležeći stav sa osloncem usled podrhtavanja cilja.

Što se tiče gabarita, treba insistirati na što kompaktnijim modelima kako optika ne bi negativno uticala na balans oružja. Objektiv od 50mm i veći je nepotreban. Osim više cene i dimenzija, postavlja se problem montaže koja mora biti visoka što za posledicu uglavnom ima menjanje kundaka u Monte Carlo tip zbog dobrog naleganja obraza i usaglašavanja oka strelca i okulara. Svi kvalitetni optički nišani u srednjem cenovnom razredu (Bushnell Elite, Leupold VX3) sa objektivom od 40mm i manjim omogućavaju i više nego komotno gađanje srneće divljači  u legalno vreme, pola sata posle zalaska sunca i pola sata pre izlaska. Noćni doček divlje svinje je i onako besmislen bez dobrog fara. Kada se malo bolje razmisli, malo je lovnih situacija u kojima je uopšte potreban optički nišan sa objektivom od 50mm a kamo li od 56!

Montiranje optičkog nišana treba da obavi kompetentno lice, u domaćim uslovima to znači isključivo iskusan puškar. Na montaži ne treba štedeti i treba izbegavati švenk ili skidajuće montaže. Nema ničega goreg od neobjašnjivih promašaja i ako je strelac dobar a municija i oružje kvalitetno.

Kada se sve uzme u obzir moja preporuka bi bila Bushnell Elite 6500 1,25-8x32 ili Leupold VX3 1,75-6x32. Montaža bi u oba slučaja bila Leupold STD (standard) koja uz pristupačnu  cenu i obaveznu stručnu instalacija predstavlja veoma dobro rešenje.

Zaključak

U našoj potrazi za idealnim karabinom za srpska lovišta morali smo da napravimo dosta kompromisa, mnogo više nego što bi prosečan evropski lovac morao da napravi. Loša materijalna situacija, nakaradni Zakon o oružju i municiji kao i monopol kragujevačke Zastave su objektivni razlozi zašto neke od preporučivanih pušaka u Evropi i okruženju nisu uvrštene u razmatranje. Na kraju evo autorove preporuke: Idealan prvi karabin za srpska lovišta u 2009. godini bi bio Browning BAR sa polimerskim kundakom u kalibru .30-06, sa optikom Bushnell Elite 6500 1,25-8x32 montiranom u Leupold STD montažu. Pošto i ovakva low-end kombinacija (u evropskim okvirima) predstavlja poprilični luksuz na domaćem tržištu, druga preporuka bi bila Zastava M70 u .30-06 ili 7x64 sa Leupold VX3 1,75-6x32 optikom takođe montiranom u Leupold STD montažu.

Oba izbora bi trebalo da pruže mnogo višegodišnjeg lovačkog zadovoljstva uz relativno malo uloženog novca. Kasnije je moguće bateriju proširiti sa specijalizovanim puškama za svaku divljač ponaosob - recimo obrtnočepni karabin u .243 win ili .22-250 Rem za srndaća ili dvokuglara u 9,3x74R (BAR u 9,3x62 ako se uzme Zastava kao prvi) za divlju svinju.

Dobar pogled!

preuzeto sa sajta: www.ribolovci.com

Poslednje ažurirano ponedeljak, 01 mart 2010 21:48
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 
Joomla 1.5 Templates by Joomlashack